Kada je Albert imao 5 godina, njegova porodica se raspala. On priča o tome kako je sa svojom braćom i svojim sestrama živeo u jednoj kolibi od drvenih dasaka, cerade i najlonskih krpa. Otac je neredovno radio na gradilištu. Deca su sakupljala ponovo upotrebljiv otpad koji su prodavali. I prikupljali su sve što su još mogli da upotrebe.
Albert je u jednom trenutku zajedno sa svojom mlađom sestrom otišao na ulicu da prosi. „Naš brat je bio suviše mali, imao je oko 3 godine, nismo ga dakle poveli sa sobom“, seća se Albert. Jednog dana je čuo za Centar za integraciju mladih (CIM), ali se najpre plašio: „Mislili smo da će nas odvesti u sirotište.“ Ipak se u nekom trenutku odvažio da sa svojom braćom i svojim sestrama ode u dnevni smeštaj Centra za integraciju mladih (CIM). „Tamo nismo mogli da jednostavno dođemo i odemo, već smo se morali pridržavati pravila i takođe ići u školu“, seća se Albert.
Uvek u kontaktu sa timom CIM-a
Kada je sa 16 godina postao suviše star za dnevni smeštaj ponovo je radio kao sakupljač smeća. Održavao je međutim kontakt i stalno svraćao u CIM. Molio je za čistu odeću i pomoć. Tako je sa 17 godina čuo za novootvoreni “ Café 16“. Ovo socijalno preduzeće je mesto kojem se obraćaju mladi. “Kada sam prvi put ušao ovde, pomislio sam: ’to nije nešto za mene’. Prisilio sam se međutim da pričam sa njima i da to pokušam”, kaže Albert. „Već sam bio u kafićima i restoranima – nije kao da još nikada nisam video neki. Plašilo me je međutim da uđem tamo i da pričam o nečemu što bi moglo da promeni moj život”, seća se ovaj mladi čovek. Razgovor za zapošljavanje je protekao dobro, ali je nešto straha ostalo. Albert se međutim nije dao i sa uspehom je pohađao tečaj iz ugostiteljstva. Naučio je sve o pićima, servisu, korišćenju kase i o drugim zahtevima posla.
Motivacija za stručno obrazovanje
Danas, 4 godine kasnije, on je jedan opušteni, samosvesni barmen i konobar. Pohađao je srednju školu i završio stručno obrazovanje za kuvara. “O tome sam uvek sanjao”, kaže on. Sve vreme je imao kontakt sa Centrom za integraciju mladih (CIM). Tim ga je motivisao da dalje nastavi.
Albert je u međuvremenu mogao da se iseli iz slama i da unajmi stan. Oženio se i sada je otac jedne ćerke. “Želeli smo da joj omogućimo dobar život. Niko ne treba da ide putem kojim sam ja išao“, kaže Albert.
*Tekst je preuzet sa sajta globalnog programa Nemačke razvojne saradnje za Migracije za razvoj:
https://www.startfinder.de/sr/experiences/ser-from-the-streets-to-a-better-life