Mesto za decu i mlade

Šesnaestica, koja je dala ime kafiću je velika i poprskana je po zidu. Grafit je ono što privlači poglede u plavoj prostoriji, u kojoj mladi ljudi provode vreme, pričaju, piju kafu, igraju dart, smeju se. Sa 15 godina se u Srbiji završava osmogodišnja osnovna škola. A sa 15 godina mnoge devojčice i mnogi dečaci ne znaju šta dalje da rade. To je naročito slučaj onda kada dolaze iz porodica koje su siromašne i koje žive na margini društva. Kafić 16 je mesto na koje dolaze mladi. Mesto na kojem se prijatno osećaju i mesto na kojem se razvijaju perspektive za budućnost. Centar za integraciju mladih (CIM) je ovaj kafić otvorio 2017. godine.

CIM je socijalna građanska inicijativa i partner Nemačkog informativnog centra za migraciju, stručno obrazovanje i karijeru (DIMAK). Zajednički cilj je da se deci i mladima koji žive u Srbiji ili se tamo vraćaju sa svojim porodicama pruži podrška i daju perspektive za njihov život. „Vrlo dobro sarađujemo sa DIMAK-om“, naglašava koordinatorka programa CIM-a Jasna Bratičević: „Obrazovanje i psihološko-socijalna podrška su stubovi našeg zajedničkog rada.“

Uvideti tešku situaciju dece

CIM su 2004. godine osnovali dobrovoljci u Beogradu. Nisu više hteli da zatvaraju oči pred teškom situacijom dece u svom gradu. Uputili su se na mesta, na kojima deca rade i žive. Išli su do mesta za spavanje u slamovima. „Razgovarali smo sa njima i tako saznali, koje su njihove najurgentnije potrebe“, priseća se Jasna Bratičević. „Neverovatno je, kako lako mi iz srednjeg sloja pogrešno razumemo šta je to najviše potrebno ljudima i naročito deci u velikom siromaštvu.“ Ono što je trebalo deci sa ulice bilo je neko sigurno mesto na kojem mogu da se odmore i nešto pojedu. Deca su takođe rado želela da operu svoj veš.

Pomoć u dnevnom smeštaju „Svratište“

Tako je CIM 2007. godine otvorio svoj prvi dnevni smeštaj u istočnom delu Beograda Zvezdari. Njegovo ime Svratište („Zaštićeni prostor“) je u međuvremenu postao poznat. „Ponekad ljudi još nisu čuli za CIM, ali im je poznato Svratište“, kaže Jasna Bratičević. CIM je tri godine kasnije otvorio drugi centar na Novom Beogradu. Deca u tim smeštajima mogu da se odmore, da operu svoju odeću i da nešto pojedu. A eksperti i ekspertkinje CIM-a tamo pružaju podršku devojčicama i dečacima.

Težište je pri tome na obrazovanju. „Bez njega je deci skoro nemoguće da pobegnu iz kruga siromaštva. Najveći broj njih – nazivamo ih ’našom decom’ – ima porodice. One međutim već generacijama žive na isti način“, kaže koordinatorka CIM-a. „Deca često nisu krenula u školu ili su puno izostajala iz škole.“ CIM razgovara sa roditeljima i pruža im podršku u tome da nabave dokumenta koja nedostaju da bi deca mogla da se prijave za školu. „Porodice bez dokumenata često žive potpuno izolovano od društva“, objašnjava Jasna Bratičević.

Café 16 kao mesto na koje dolaze stariji

CIM u dnevnim centrima pruža podršku deci u uzrastu od 5 do 15 godina. Ali šta onda? Pod pritiskom siromaštva, nedostajućeg obrazovanja i nepostojanja uzora samo malo dece ide u srednju školu. Najveći broj njih odmah počinje da radi, skoro uvek bez ugovora. To je najčešće težak fizički rad na građevini ili sakupljanje vrednih stvari iz otpada. CIM je u toj teškoj situaciji hteo da i onima koji su prestari za dnevne centre ponudi neko mesto. Tako je osnovan Kafić 16. U ovom socijalnom preduzeću se obrazuju mladi ljudi. Osim toga se nudi savetovanje, takođe u saradnji sa DIMAK-om. Više od 60 maloletnika i mladih odraslih osoba već su dobili specijalni mentoring i podršku. Neki još uvek rade u kafiću, mnogi drugi su nakon stručnog obrazovanja prihvatili druge poslove. Tu je na primer Albert, koji ovde priča svoju priču.

Zaštita mladih ljudi

„Mladima možemo da pomognemo da pronađu posao. Želimo međutim takođe da znamo za koga oni rade, jer treba da budu sigurni“, naglašava Jasna Bratičević. Za mlade ljude predstavlja veliki korak da dobiju regularno radno mesto. „To jača njihovo samopouzdanje i njihovo osećanje sopstvene vrednosti. Oni konačno imaju sredstva da unajme stan i da napuste slamove“. Neki bivši štićenici su u međuvremenu čak pohađali srednje škole, što dalje poboljšava njihove profesionalne izglede. „Mi smo tu za njih dok ne stanu na sopstvene noge“, kaže Jasna Bratičević.

*Tekst je preuzet sa sajta globalnog programa Nemačke razvojne saradnje za Migracije za razvoj:

https://www.startfinder.de/sr/experiences/ser-a-place-for-children-and-young-people

0
    0
    Vaša donacija
    Niste dodali nijednu donacijuVratite se na donacije