Podaci iz istraživanja ukazuju na činjenicu da je 30 odsto porodica, koje žive u nehigijenskim uslovima, vraćeno u Srbiju kroz proces readmisije, od toga je skoro 90 odsto njih vraćeno iz Nemačke. Takođe, gotovo 70 odsto porodica nema pristup tekućoj vodi, a njih 17 odsto živi sa manje od 6000 dinara mesečno.
Obraćajući se prisutnima Siniša Đurić, projektni menadžer programa “Migracije za razvoj” ispred organizacije GIZ je istakao: „Tačni podaci o potrebama naših građana koji se vraćaju iz zemalja Zapadne Evrope su uvek veliki izazov jer ne posedujemo preciznu i pouzdanu statistiku. Zbog toga je ovo istraživanje za nas bilo važno jer nam govori mnogo o položaju onih najranjivijih i najugroženijih, a to su deca iz povratničkih porodica. Sada imamo odličnu sliku o najmlađima u beogradskim neformalnim naseljima. Na osnovu onoga što smo čuli, potvrdili smo neke od nalaza koje smo znali, saznali nešto novo, ali i dobili važne smernice za budući rad svih aktera, državnih organa, nevladinih organizacija i međunarodnih programa. Verujem da ćemo uz dodatni napor svi zajedno uspeti da im olakšamo punu integraciju u društvo i rešimo neke od problema sa kojima se susreću”.
Istraživanje o pravnoj i socijalnoj ugroženosti i položaju porodica i dece koja žive u neformalnim naseljima u Beogradu realizovao je Centar za integraciju mladih, organizacija koja 15 godina radi sa decom koja žive i rade na ulici i koja kroz uslugu Svratište trenutno pruža podršku za 369 dece uzrasta od 5 do 15 godina. “Ovim istraživanjem obuhvatili smo 1602 dece koja žive u 564 domaćinstva u 28 neformalnih naselja na 10 beogradskih opština. Ta deca žive u neadekvatnim uslovima, bez redovnih obroka, tekuće vode, bez mogućnosti da održavaju ličnu higijenu sa vrlo skromnim mesečnim prihodima koji ne mogu da zadovolje njihove osnovne potrebe. Istraživanje je pokazalo da se čak 483 dece povratkom u Srbiju procesom Readmisije našlo u istim ovim uslovima, od kojih je 98 dece u uličnoj situaciji. To nam govori da jedino kroz sveobuhvatnu, intersektorsku saradnju možemo da radimo na poboiljšanju uslova i kvaliteta njihovih života”, naglasio je Marko Tošić, izvršni direktor Centra za integraciju mladih.
Prisutnima se obratila i Mirjana Maksimović, menadžerka za socijalnu inkluziju Delegacije EU u Srbiji, koja je poručila: „Za nas u EU, zaštita i promocija prava deteta je jedan od glavnih ciljeva. Sve politike i akcije koje imaju uticaj na decu moraju biti osmišljene, implementirane i praćene u skladu s najboljim interesima deteta. Štaviše, očigledno je da se deca koja rade i žive na ulici, koja su najranjivija grupa koju društvo može da ima, suočavaju sa nejednakim šansama i ograničenim mogućnostima u životu, uglavnom zbog socijalne isključenosti. Uključivanje ove dece treba biti osigurano ne samo zakonima, već se mora osigurati i da država unapredi institucionalni okvir kako bi svako dete moglo da uživa sva
prava garantovana Ustavom, zakonima i konvencijama”.
U okviru nedelje u kojoj se obeležava Međunarodni dan dece koja žive i rade na ulici, u socijalnom preduzeću Kafe bar „16“ (Cetinjska ulica broj 15a) otvorena je izložba fotografija „Dvosmerna ulica“, koja će biti postavljena do 16.aprila. Izložba prikazuje život dece na ulici – iz perspektive posmatrača i perspektive dece uključene u život i rad na ulici.
Online verziju publikacije možete pronaći na ovom linku :
